Јесте ли некада играли песничке жмурке? А стиховане пазле или римоване домине? Или бар решавали римоване лавиринте, такозване риморинте, или вежбали меморију кроз стихове? Наши другари из Продуженог боравка „Корак по корак“ јесу. Посетили су Дечије одељење у петак, 18. октобра и открили чудесне књиге. Једна од њих је „Три, четири, сад! Хајде да се поезирамо!“ ауторке Драгане Младеновић.
Након поезирања, позабавили смо се кратким причама за децу аутора:
Весне Видојевић Гајовић „Бркљача“:
„Бркљача је даљна рођака миксера. Она има жичану сукњу и витку дрвену дршку. Као каква госпођица са кринолином. У вештим бакиним рукама наједном оживи: поскакује и врти се по ванглици. Бака лупа шне, а мени се чини да то госпођица Бркљача игра на свом првом балу…“;
Бранка Стевановића „Прича из ормара“:
„Пссст, тихо! Ову ти причу пишем шћућурен у ормару, уз танку, бледу светлост батеријске лампе… Не питај ме зашто. Сам ћу да ти кажем…“ и
Дејана Алексића „Једном је један дечак зевнуо“:
„Једном је један дечак зевнуо и прогутао муву. Муви се свидело унутра и више није хтела да изађе. Само би понекад провирила кроз уво да види које је годишње доба…“
Ако смо успели вас, као и наше другаре, да заинтересујемо за песме и приче, дођите у Библиотеку. Како Дејан Алексић написа у својој приче: „Постоји више начина да се муве отерају књигом. Ако је мува у соби, можете да махнете књигом и она ће побећи. Али ако је мува у глави, онда махање књигом никако не помаже. Помаже само читање књиге“.
