„Заборављени Руси – вечни српски пријатељи“

Драган М. Милошевић је дипломирао на Природно-математичком факултету у Београду физичку хемију. Мастер студије завршио на Економском факултету, а специјализирао вештачки утицај на време и физику облака на Јута Универзитету у Солт Лејк Ситију, САД, где је био асистент. Радио је и у Хидрометеоролошком Заводу Србије.

Априла месеца 2014. године објавио је своју прву књигу „Народни будилник“ са којом је одлучио да се огледа и као хроничар свога времена.Само годину дана касније, светлост дана је угледала нова, радо читана књига „Хероине Србије – Вековник“, те следе „Споменар вечним српским пријатељима“ и „30 српских зашто“. „Његове књиге се баве темама које су својеврсни табу, наметнут званичним или прећутним забранама или је у питању наше кратко памћење и често незахвалност према онима који су се жртвовали за ову земљу или су пронели њено име и славу широм планете.“ „Јунаци ове приповести аутора бранили су дух, част, слободу и правду српске нације и Србије кроз векове. Њихова храброст, морална честитост и доследност задивљујући су, и потпуно су се по ауторовом казивању поклапали са карактеристикама српског народа и Србије у тој бурној прошлости и околностима кроз које су заједно пролазили, тако да их аутор основано представља као „своје на своме“ када су они у Србији, и као најрепрезентативније и најбоље амбасадореСрба и Србије када су они у својим матичним земљама или у мисијама широм света“ (Томислав Кресовић, публициста).

Још поодавно су стари Римљани знали да кажу „Пријатељ је најбоља имовина“, а што се небројено пута потврђивало све до данашњих дана, како у пракси међунационалних и међудржавних односа, тако и у свакодневном животу обичних људи. А да су Срби међу Русима имали праве пријатеље доказао је и аутор својим излагањем говорећи о Петру Великом, Владимиру Жданову, Николају Рајевском, Николају Романову… поткрепљујући своје излагање чињеницама, конкретним догађајима и документима до којих је дошао у току свог истраживачког рада.