Указивање на значај културног наслеђа, односно културног и националног идентитета, очување и заштита тог наслеђа, подстицање и афирмација савременог националног стваралаштва, део је мисије библиотека у Србији на којој оне деценијама истрајавају. Градска библиотека у Новом Саду годинама уназад у оквиру манифестације “Дани библиотека и библиотекара” организује конференције са актуелним темама. Прошлогодишњи скуп чија је тема била “Културни и национални идентитет” имао је за циљ да окупи припаднике стручне и академске јавности-представнике бројних библиотека из региона, стручњаке из националних библиотека и београдског и новосадског универзитета са намером да својим излагањима скрену пажњу на чињеницу да очување културног наслеђа значи и очување сопственог идентитета.
Након дуге паузе изазване пандемијом, почетком месеца априла 2021. године изашао је из штампе Зборник радова учесника прошлогодишње Конференције под називом “Културно ставаралаштво и национални идентитет”. У Зборнику је штампано шеснаест радова који су са различитих аспеката обрадили важна питања која се тичу очувања, заштите, презентовања и популарисања културног наслеђа, неговања матерњег језика и писма, афирмацију завичајног стваралаштва и истраживање утицаја културног идентитета на све сфере друштвеног живота.
Своје радове приложили су библиотечки стручњаци из Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић”, Српске краљевске академије иновационих наука, Библиотеке Матице српске, Народне библиотеке “Стефан Првовенчани” из Краљева, Градске библиотеке Нови Сад, Народне библиотеке “Вук Караџић” из Крагујевца, Народне библиотеке Ужице, Градске библиотеке Вршац, Народне библиотеке “Радислав Никчевић” из Јагодине, Филозофског факултета из Београда, Јавне библиотеке “Бора Станковић” из Врања.
Народна библиотека “Вељко Петровић” као учесник овог значајног скупа представила се радом који су написале и презентовале библиотекарке Душанка Папић и Драгана Петрић, под називом “Завичајни фондови као чувари културне баштине локалне заједнице”. У свом излагању на скупу у Новом Саду библиотекарке су указале да савремена библиотека са својом завичајном грађом није више само сервис за изнајмљивање књига, већ постаје јавни простор грађана, средиште културних и других активности пружајући корисницима увид у специфичности и културни развој локалне заједнице кроз историју.
На примерима добре праксе из Библиотеке „Вељко Петровић“ и њених огранака обрађена је улога завичајних фондова у ширењу свести о локалном пореклу и историји, као и вредностима мултикултуралног суживота који у садашњем времену све више добија на значају.
Учешће наших библиотекара на оваквим скуповима омогућава бољу сарадњу са другим библиотекама, институцијама и установама културе. Размена искустава, стална повезаност, комуникација и прихватање иновација на свим пољима рада и деловања услов су опстанка, аутентичности и идентитета Библиотеке у локалној и широј заједници.
Заједнички циљ очување културног и националног идентитета мора представљати трајан и непрекидан процес у раду установа културе, али и кључан задатак дефинисан у Стратегији развоја културе у Републици Србији. Зборник радова добар је приручник и ризница идеја за активности у будућем времену.