Народна библиотека „Вељко Петровић” током године прати све значајније датуме везане за књижевно стваралаштво и културу уопште. Широм света 23. априла обележава се Светски дан књиге и ауторских права. Одлуку о обележавању овог дана донео је УНЕСКО 1995. године на Генералној конференцији која се одржала у Паризу.
Празник je потекао из Каталоније где је први пут обележен празник књиге на дан Сервантесовог рођења. У Шпанији се овај празник обележава још од 1923. године у част Мигела де Сервантеса, који је на тај дан умро, а у оквиру прославе дана Светог Ђорђа. Куриозитет овог празника, још из средњег века, је да младићи девојкама поклањају цвеће, а девојке момцима књиге. Са пиринејског полуоства овај се празник полако проширио на читав свет. Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација на својој годишњој скупштини одржаној у Паризу доноси одлуку да се у част Мигела де Сервантеса Саведра и Вилијама Шекспира, 23. април прогласи даном књиге ауторских права. Овај датум, којим славимо књигу, прихватило је 80 нација широм света у циљу промовисања књиге и читања, подстицања читања у свим слојевима друштва, а првенствено у млађим генерацијама. Читање је веома значајно у свим сверама људског живота. Уз књигу се развијамо и усавршавамо, релаксирамо и обогаћујемо новим световима које се налазе у књигама. Књиге и читање повезују уметност и културу и превазилазе све различитости, стварајући бољу будућност.
Поводом светског дана књиге библиотека „Вељко Петровић“ Вам препоручује да обавезно прочитате књигу Дејана Стојиљковића „Лева страна друма“. Књига представља европску верзију легендарног серијала „Мућке“, али у нашем, српском духу протканом јужњачким хумором. То је истовремено прича о једној изгубљеној генерацији и граду којег више нема. Роман „Путовање у Мали Дриблинг“ Била Брајсона је препорука за све оне који воле путописне романе. Аутор је са својом породицом започео вишенедељно путовање аутом по Енглеској, а у књигу је пренео све своје утиске и доживљаје које је поткрепио својеврсним хумором који помало подсећа на Монтипајтоновце.
Емерсон је говорио да је библиотека врста магичне собе и да су у њој зачарани најбољи духови човечанства који чекају нашу реч па да изађу из немости. Треба само да отворимо књигу, тада се они буде и ми смо у друштву најбољих људи.
Зато, бирајте књигу као што бирате пријатеља.