Поезија, афоризми, музика

У уторак, 25. априла у Галерији библиотеке „Вељко Петровић“,  КК „Дис“ из Бачке Паланке угостио је чланове КК „Ждрал“ из Новог Сада. Ово већ традиционално окупљање наставак је активности оба клуба из месеца априла („Вече хумора и сатире“ и Међународног дана хаику поезије). Песнике и љубитеље поезије испред Библиотеке поздравио је директор  Миладин Зорић. Стваралаштво чланова КК „Ждрал“ представили су Кармен АНтић, Данка Врбова, Александар Павић, Зоран Додеровић, Јован Крагуљевић. Уз госте у програму су наступили и чланови „Диса“ Ана Тадић, Славица Агић, Жељана Боцка, Василије Папић, Александар Савић, Мирослав Николић, Неша Живков. Поред песника у програму је учествовао и кантаутор Горан Јовић, док су чланови „Акорда“ извели  домаће и стране композиције.

{gallery}/stories/dogadjanja/promocije/23/zdral{/gallery}

Ускршња дружења у огранку у Силбашу

Огранак Библиотеке у Силбашу угостио је малишане предшколског узраста  са васпитачицом Светланом Пајић. Ускрс, најрадоснији хришћански празник и овога пута је био повод  да се малишани окупе у библиотеци како би кроз причу, али и из књига и енциклопедија сазнали како се прославља овај празник,  зашто се фарбају јаја, која је њихова симболика, шта претходи […]

„Заборављени Руси – вечни српски пријатељи“

У четвртак, 30. марта 2023. године, у Народној библиотеци „Вељко Петровић“ одржана је трибина на тему: „Заборављени Руси – вечни српски пријатељи“, аутора Драгана М. Милошевића.

Драган М. Милошевић је дипломирао на Природно-математичком факултету у Београду физичку хемију. Мастер студије завршио на Економском факултету, а специјализирао вештачки утицај на време и физику облака на Јута Универзитету у Солт Лејк Ситију, САД, где је био асистент. Радио је и у Хидрометеоролошком Заводу Србије.

Априла месеца 2014. године објавио је своју прву књигу „Народни будилник“ са којом је одлучио да се огледа и као хроничар свога времена.Само годину дана касније, светлост дана је угледала нова, радо читана књига „Хероине Србије – Вековник“, те следе „Споменар вечним српским пријатељима“ и „30 српских зашто“. „Његове књиге се баве темама које су својеврсни табу, наметнут званичним или прећутним забранама или је у питању наше кратко памћење и често незахвалност према онима који су се жртвовали за ову земљу или су пронели њено име и славу широм планете.“ „Јунаци ове приповести аутора бранили су дух, част, слободу и правду српске нације и Србије кроз векове. Њихова храброст, морална честитост и доследност задивљујући су, и потпуно су се по ауторовом казивању поклапали са карактеристикама српског народа и Србије у тој бурној прошлости и околностима кроз које су заједно пролазили, тако да их аутор основано представља као „своје на своме“ када су они у Србији, и као најрепрезентативније и најбоље амбасадореСрба и Србије када су они у својим матичним земљама или у мисијама широм света“ (Томислав Кресовић, публициста).

Мали истраживачи

Библиотека као место активног учења и стицања знања одавно је уписана у мапу устанава културе нашег града коју радо посећују ученици паланачких школа. Обрада наставних тема из историје, географије, српског језика, природе и друштва, грађанског васпитања у простору Библиотеке омогућује креативније савладавање школског градива, као и популаризацију библиотечких фондова. У среду, 22. марта гости Библиотеке били су ученици Основне школе „Свети Сава“, III1 одељења. Циљ њиховог доласка био је да на основу библиотечке грађе (писаних извора), истраже, сазнају и поделе информације са вршњацима о људима који су живели на овом простору и својим достигнућима дали допринос науци, образовању, уметности, спорту…Драгана Петрић, библиотекар Завичајног одељења у сарадњи са учитељицом Јасмином Васојевић, реализовала је активност припремивши им пригодан писани материјал и фотографије.

Трибина

Народна библиотека „Вељко Петровић“ у четвртак 30. марта са почетком 19,00 часова организује трибину на тему: ЗАБОРАВЉЕНИ РУСИ – ВЕЧНИ СРПСКИ ПРИЈАТЕЉИ. Говори аутор Драган М. Милошевић.

Ко станује у књигама

Библиотеке су места која кориснике од најранијег доба уче вредностима књиге, знања и информација. Писани извори који се чувају у фонду Завичајног одељења наше Библиотеке, били су основа за одржавање још једне едукативне радионице. Малишани предшколског узраста из вртића „Невен“  са васпитачицом Татјаном Ивић у оквиру пројекта „Ко живи у књигама„, посетили су Библиотеку. Књиге […]

Дан поезије и пролећа

Долазак пролећа и Светски дан поезије предшколци из Обровца су обележили у огранку Библиотеке. Библиотекарка Душанка и васпитачица Гордана Вукојев приредиле су деци лепо дружење уз читање и рецитовање поезије за децу. Песме Добрице Ерића, Десанке Максимовић и Јована Јовановића Змаја добра су основа и леп увод за сва креативна дружења у огранку. Такође, и […]

Знаменити људи мога краја

Грађа која се баштини у фондовима Завичајног одељења Библиотеке увек инспиративна за час са најмлађим корисницима и мотив за будуће активности са циљем неговања културе сећања. Едукативно-информативна радионица на тему „Знаменити људи мога краја“, одржана је за ученике III-2 одељења ОШ „Свети Сава“. Драгана Петрић, библиотекар Завичајног одељења припремила је за малишане изложбу фотографија које […]

Креативни час

Светски метеоролошки дан у огранку у Товаришеву обележен је  под слоганом: „Будућност времена, климе и вода из перспективе различитих генерација“. Светски дан метеорологије обележава се сваког 23. марта. Метеорологија као струка и наука последњих година све више добија на актуелности због глобалног загревања атмосфере и климатских промена. Час „ван школске клупе“ са ученицима четвртог разреда […]

Трибина – „Учитељство у Срба: 1887-2023“

У петак, 17. марта у сали Народне библиотеке “Вељко Петровић” одржана је трибина “Учитељство у Срба-245 година трајања (1778-2023)”. Предавач је био проф. др Саша Марковић, декан Педагошког факултета у Сомбору.

Учитељство у Срба има дугу традицију и значајно је за очување идентитета српског народа. Аврам Мразовић, надзорник српских школа у јужној Угарској отворио је “Норму”, прву школу за образовање учитеља, претечу славне сомборске “Препарандије”, односно данашњег Педагошког факултета. Сомборска учитељска школа је за 245 година свога постојања, дала свим крајевима српског језичког подручја хиљаде способних учитеља. Њени професори били су аутори низа уџбеника од првих буквара до савремених уџбеника педагогике. Из редова ове школе израстао је низ наших великана, као што су педагози: др Паја Радосављевић, Војислав Бакић, Петар Деспотовић; књижевници: Мита Калић, Исидора Секулић, Јован Дучић и други; композитори: Јосиф Маринковић и Петар Коњовић; сликар Иван Радовић и низ других научних, културних и јавних радника.