Опстаје дух књиге: Јубилеј библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци
ОСНОВАНА као једно од првих читалишта у српском народу, пре 150 година, Народна библиотека „Вељко Петровић“ из Бачке Паланке јубилеј је дочекала са више од 210.000 публикација у свом фонду, и са више од 7.000 редовних чланова.
На свечаности у част рођендана, међу виђенијим гостима био је и министар одбране Александар Вулин, који је пре једне деценије ту промовисао свој роман „Мрак“. Вулин је пожелео да библиотека траје, а да њени суграђани разумеју шта имају и колико то вреди.
– Увек је човек мислио да је дошло нешто што ће сасвим и заувек заменити и писану реч и књигу, и увек је човек био сасвим на погрешној страни када је то веровао – рекао је министар Вулин.
Говорећи за „Новости“ о богатој историји библиотекарства у Бачкој Паланци, директор Миладин Зорић истакао је да ова институција културе, поред градског, има и 13 огранака у сваком насељеном месту општине
Наш саговорник, по образовању академски сликар, подсећа да историја књижарства и читалишта у Бачкој Паланци започиње и тече паралелно са настанком и развојем занатства и трговине. Љубитељи писане речи тада су имали на располагању 257 публикација, да би се већ 1888. године фонд читаонице повећао на 800 библиотечких јединица. Први књижничар био је Никола Стојаковић, директор Антоније Протић, а записничар Коста Јанковић.
У свом богатом и разноврсном деловању, оснивачи и чланови Српске читаонице, тада у оквиру аустроугарских граница, нису пропуштали ниједну прилику да манифестују свој патриотизам. За време српско-турског рата 1886. године, читаоница је преко својих чланова прикупљала прилоге по свим српским домаћинствима за слабо опремљену српску војску, а велики број омладинаца отишао је у Србију да помогне у ослободилачкој борби.
Читаоница је била место где су се одржавала предавања, беседе, обележавали датуми посвећени Вуку, Доситеју, Бранку Радичевићу и другим значајним личностима наше културне историје. Такав дух задржао се до данашњих дана.
СПАЉИВАЊЕ „СУМЊИВИХ“ НАСЛОВА
ТРАГИЧНА је била судбина књижног фонда у току Другог светског рата и до краја 1946. године. Све „сумњиве“ књиге су спаљене током рата, да би њих око 5.000, у послератном периоду било смештено у кући Мишков (на углу Милетићеве и Краља Петра). Део књига завршио је и у фонду Библиотеке Матице српске. На основу печата на њима, утврђена је година оснивања паланачке читаонице.
(Вечерње новости, 22.10. 2019.)
{gallery}/stories/dogadjanja/priredbe/vulin{/gallery}