Предлажемо да ово лето и вишак слободног времена искористите у хладу и уз добру књигу. Књиге са овог списка се не налазе у
врховима бестселер листа, али су свакако нешто што се не сме пропустити.
Читајте! Искористите време предаха од обавеза и напуните душу лепим речима и позитивним мислима.
1. Фукоово клатно, Умберто Еко
Својеврсна носталгија за бесконачним је једна од одлика ове књиге у којој се јунаци труде да досегну апсолутно, а до кога се пак (евентуално) долази само превазилажењем себе самог. Уз читаво богатство података, Фукоово клатно је истовремено детективска прича, увод у физику и филозофију и узбудљива анализа лудила и мудрости која обухвата целокупну људску историју. Својеврсни јунаци ове књиге су и алхемија, кабала, мистика, тајна друштва… Наиме, неколико пријатеља из забаве почињу да сакупљају мистична и езотерична знања, праве мапу коју постављају испод Фукоовог клатна у музеју технике у Паризу. Но, игра ће почети да их гута и смрт да их вреба у њиховим потрагама. У неким освртима истиче се Еково подсмевање теоријама завере од средњег века до данас.
2. Галеб Џонатан Ливингстон, Ричард Бах
Прича о Галебу Џонатану, прича о несвакидашњем галебу, птици која се усудила да се супротстави нормама и да пожели нешто више од обичног преживљавања, објављена је први пут 1970. године . Неустрашив, храбар, одлучан Џонатан настоји да добије највише од себе самог, да се избори за праве ствари И вредности без обзира на цену. Књига о невероватној снази (и дометима) које човек из себе може да изнедри.
3. Треће око, Лобсанг Рампа
Аутобиографски роман тибетанског ламе Лобсанг Рампа који је је прошао болну операцију отворења Трећег Ока, захваљујући коме може да „види људе какви јесу, а не каквим се представљају“, које отвара огромна спознања… Пише о томе како је као дечак, од само седам година, ушао у самостан Чакпори, храм тибетанске медицине, где је студирао под великим учитељима, учећи од њих таква мистична умећа попут видовитости, левитације астралних пројекција… “Треће око” води читаоца кроз магични свет истока, астрална путовања и снове, објашњава духовну структуру човека, етеричко тело, ауру, боје као путоказ, средство духовне спознаје.
4. Уликс, Џејмс Џојс
Радња романа, кога прати и одредница да је трактат о значају тривијалних догађања, обухвата живот три главна лика у току само једног дана, 16. јуна 1904. у Даблину. Писан у Цириху, Трсту и Паризу од 1914. до 1922. „Уликс“ (латинска верзија имена Одисеј) је постао не само круна Џојсовог опуса, већ и један од најзначајњих романа у историји. Остало је забележено да је Џ. Џојс 1904. године рекао свом брату Станиславу: “Видиш ли оног човека који је управо одскочио у страну да га не би прегазио трамвај. Замисли да га је прегазио, колико би одједном све што је тај човек учинио постало значајно. Не за инспектора, већ за свакога ко га је познавао. А тек његове мисли… То је та моја идеја о значају тривијалних ствари коју би желео да пренесем двема или трима убогим душама које ће можда и прочитати оно што напишем“.
5. Неподношљива лакоћа постојања, Милан Кундера
Љубавна прича смештена у Праг чувене ’68 („прашко пролеће“) и совјетске окупације која је уследила. Писан фрагментарно, ово јесте роман о љубави, али не и љубавни роман. Уз причу о њему и њој, која је много више од мушко женског односа, Кундера осваја узбудљивим експликацијама на разне теме; од односа тежине и лакоће (у људском животу) до тога да је случај смрти Стаљиновог сина доказ да су говна већи теолошки проблем од смрти.
6. Мајстор и Маргарита, Михаил Булгаков
Чувени Булгаковљев роман први пут је, у непотпуном облику, објављен 1966. у часопису „Москва“, а птпуна верзија 1969. у Франкфурту. Указујући на велики значај тог романа у светској књижевности критика истиче да подједнако припада авангарди и модернизму, те да је у њему изузетно битно питање смисла живота и уметности постављено тако да задире у темеље целокупног историјског корпуса, а књижевно је обрађено „на начин који може остварити једино књижевност која се ослања на свеколико искуство светске књижевности”.
7. Игра стаклених перли, Херман Хесе
Хесе је „Игру стаклених перли“ написао 1943. Њен главни јунак и други протагонисти учећи се насловној вештини, духовној игри која рађа нови квалитет преплићу (сво) знање и (сву) уметност, а истовремено тражи највише и од човека и за човека. Прича о смислу живота (или тражењу смисла) смештена је у 22. век у непостојећу земљу. Критикује савремени свет, „фељтонистичку цивилизацију“ којој супротставља свет духа и културе. Књига је била веома омиљена у разореној Немачкој после Другог светског рата, а 1946. добио је за њу Нобелову награду.
8. Слика Дорјана Греја, Оскар Вајлд
„Слика Дорјана Греја“ је једини роман Оскара Вајлда који се појавио 1890. у једном америчком магазину као последица разговора који су годину дана раније за вечером водили уредник часописа, аутор и британски лекар Конан Доил. Књига говори о лепом младом момку који „пристаје на нагодбу“ да уместо њега стари слика, док његово лице остаје лепо упркос годинама и злоделима које је починио. Цена је, испоставиће се, толика да ће јунак пожелети да буде одвратни старац са слике. Есеистичке опсервације, снажно обележје романа, део су приче о јунаку лорду Хенрију, својеврсном гуруу лепог Дорјана.
9. Хадријанови мемоари, Маргарит Јурсенар
Јунак, цар Хадријан (у историји забележен као цар филозоф, миротворац, један од „пет добрих царева старог Рима“ који је, како М. Јурсенар напомиње, владао на размеђи старе и нове епохе) пред смрт присећа се свог живота у виду својеврсне исповести. А прича обухвата и вивисекцира широку лепезу питања од општих, друштвених и политичких, до личних и појединачних тема и дилема. Јурсенар књигу завршава посебним одељком, својим мемоарима о писању мемоара. По многима и једно и друго су приче о људима који су животе уложили у пројекте који су победили и историју и време.
10. Френи и Зуи, Џ. Д. Селинџер
Џ. Д. Селинџер је најчитанији амерички писац који је истовремено и најмање објављивао – свега четири књиге прозе, од којих је само “Френи и Зуи” (1961) поновила огроман успех “Ловца у житу”. Написана је у форми узбудљивог, занимљивог дијалога између главне јунакиње и њеног брата, који постепено води катарзи и разрешењу, односно нежности и љубави као полазишту, упоришту, исходишту.