Организација уједињених нација за просвету, науку и културу – УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије ради промовисања и подстицања читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је с намером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је све више на маргини друштвеног интересовања.Огранак Библиотеке у Товаришеву искористио је овај посебан празник – Светски дан поезије као прилику за још једно дружење са малишанима кроз креативно-интерактивну радионицу. Гости огранка овога пута су била деца V разреда са наставницом српског језика Даном Бјелић.
Радионица имала је за циљ да још једном подсети на важност и лепоту поезије, њен значај у свакодневном животу. Кроз причу књижничарке Лидије Шормаз деца су сазнала да је некада, у давна времена, било је незамисливо успавати дете а не казати му неку песмицу. Данас је то реткост. Морамо прихватати „нове нормалности“ и нови ритам, али и сетити се старих времена. Кроз дивне примере песама наших песника: В.Илића, Ј.Ј. Змаја, М.Данојлића, малишанима је пренета порука да поезију не читају само данас, него у свакој прилици. Поезију чине неопходни тренуци који чине живот лепшим. Кроз риме се може испричати о животу, осећањима, природи, љубави… Дивном, ванвременском поезијом коју је читала наставница, најављен је долазак пролећа, као вечна инспирација песника. Свако дете је добило задатак да одабере песму о пролећу која је на њега оставила најлепши утисак. Како би сећање на овај диван поетски час ван школске клупе трајало што дуже, текстови песама су залепљени у свеске ученика, а стихови илустровани у бојама пролећа.
{gallery}/stories/ogranci/tovarisevo/2022/danpoezije{/gallery}