Поводом 100 година од рођења највећег бразилског писца.
Крајем шездесетих година XX века у Салвадор де Баију стиже амерички нобеловац Џејмс Левенсон да би реконструисао животопис самоуког етнографа с почетка века, великог весељака, заводника и бунтовника, убогог сиромаха али и великог господина, „песника науке“ и уопште једног од најоригиналнијих синова Баије, живописне провинције и историјске и културне престонице Бразила. Приповедајући о Арканжовом пионирском настојању да сагледа и забележи карактер особене бразилске културе и саживот народа измешаних раса, Амадо исписује својеврсну повест формирања бразилске нације, „мелезинства“ и религијског синкретизма, истовремено извргавајући руглу све врсте предрасуда, колонијалне и расне теорије, морално лицемерје, лажну науку и испразну ерудицију. Роман је уједно и хроника Салвадора, главног града Баије, „града свих светих и свих грешних“, његовог вавилонског шаренила и атмосфере у чијем се магијском сфумату бришу границе између стварног и чудесног, невероватног и могућег.
„Спој афричких ритуала, фасцинантних обичаја и чудних и непоновљивих ликова дају овом роману богатство и топлину којима је немогуће одолети.“ Wасhington Post
Изборник