На иницијативу Народне библитеке „Вељко Петровић“ из Бачке Паланке да се њени огранци освештају и да добију име, у 2013. години je почелa организацијa ових свечаности.
БИБЛИОТЕКА У ВИЗИЋУ ДОБИЛА ИМЕ
Огранак Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Визићу придружио се огранцима који су имали прилику да свечаним чином свећења почну једно ново поглавље у свом раду. Свећење је обавио свештеник Стева Ковачев у петак, 1. јула 2016. године, а самој свечаности су присуствовали представници Месних заједница Нештин и Визић, представници Народне библиотеке, чланови огранка, као и чланови КУД „Коста Абрашевић“.
После чина освећења, присутнима се обратила библиотекарка Јелена Драшко са кратким освртом на историју села и становништва Визића. Искористила је прилику да присутне подсети на славног, помало заборављеног Ђорђа Марковића Кодера, чије ће име од сада носити овај огранак:
„Рођен у Срему, трговачки син, после школовања у Сегедину и Шарошпатоку, где је завршио двогодишњу правну академију, Кодер ће наставити школовање у Пешти. Ту је студирао права и медицину, али је одлазио и на предавања из естетике, филозофије, астрономије, учио и усавршавао француски, енглески, италијански, санскрит, грчки. Великом списку језика које је познавао треба додати и мађарски, руски, персијски, хебрејски, арапски, немачки, мађарски, турски, јерменски.
Имао је намеру да и свој спев „Роморанку” преведе на арапски, али то није остварио. Жеља за знањем била је већа од жеље да за њега добије и званичну потврду: иако је ишао на бројна предавања, ниједну универзитетску диплому није добио, а на медицини, мада је одслушао све испите, није полагао ни један.
Као што је лутао по разним научним областима, увек гладан нових сазнања, тако је лутао и по бројним градовима и земљама, без сталног станишта, задржавајући се само привремено, одлазећи и враћајући се. Живео је у Пешти, Темишвару, Сегедину, Београду, Новом Саду, Цариграду, краће време и у Трсту, Крагујевцу, Загребу, Букурешту, путовао по Грчкој, Италији, Турској, стигао чак и до северних обала Африке. Често је мењао службу, најчешће живећи у оскудици. Обављао је правничке послове при општини у Сегедину и Новом Саду, издржаваo се давањем часова из нацртне геометрије или страних језика, био тумач у страним посланствима. Од 1872. до 1889. године, радио је у енглеском конзулату у Цариграду“.
{gallery}/stories/ogranci/vizic/2016/svecenje{/gallery}
Библиотекарка је објаснила порекло Кодеровог надимка. Он је изведен од немачке речи катер – мачак, а сам песник објаснио је једном приликом радозналим пријатељима да је мачка племенита и слободоумна животиња. Она се не да везати ланцем као пас, увек се дочека на ноге, а и демони је цене, па се некад и сам ђаво у њу увуче.
Живети као мачка, значи слободно живети.
„Поезија је, ипак, била вероватно, највећи домет његовог „кодерства”.
Слобода у стварању допринела је да данас имамо једног од најоригиналнијих песника, али и писца око чијег се дела треба помучити да би се разумело. Невероватни језик, делом измишљен, делом ослоњен на народни говор гатара, бајалица и врачара, делом претворен у чисту мелодију без значења, тешко је или немогуће до краја растумачити у његовој жељи за стварањем нових речи, њихових невероватних спојева, као и уношење народног говора у књижевни“.
Након излагања, библиотекарка је захвалила куму библиотеке Милораду Миклушеву који је огранку поклонио две полице за књиге. Такође, захвалила се и песнику, визићанину Ђорђу Писареву на донацији од 400 књига за огранак.
У име Народне библиотеке присутнима се обратио Стева Петровић и захвалио свима што су ове свечане тренутке учинили још значајнијим и свечанијим.
На крају свечаности, гости су имали прилику да уживају у програму који су за ову прилику приредили чланови „Абрашевића“. Након тога, за све присутне је приређено послужење.
У ЗНАК СЕЋАЊА НА УЧИТЕЉА АРСУ
У суботу, 25. јуна 2016. године освећен је огранак Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Новој Гајдобри. Свећењу су присуствовали представници удружења Мајчино крило, представници Ватрогасног и Ловачког друштва, чланови Савета Месне заједнице Нова Гајдобра, секретар, матичар, директорица Народне библиотеке Ковиљка Добрић и библиотекарка са Дечјег одељења. Свечани чин освећења библиотеке обавио је свештеник Новица Ракић, а овим чином огранак је понео име учитеља Арсе Стојановића.
Након чина освећења, о учитељу Арси Стојановићу говорио је проф. историје у пензији Јован Јаничић. Професорова беседа о познатом учитељу била је прилика да се присутни још једном подсете на живот, рад и дело једног човека – учитеља Арсе, који је оставио велики траг у животима људи Нове Гајдобре.
Након тога, скупу се обратила директорица Библиотеке која је поздравила присутне, захвалила се свима и пожелела даљи успех у раду огранка. Присутнима се обратила и радница огранка Далиборка Сетенчић, захвалила се представницима удружења, као и Савету МЗ Нова Гајдобра који су се одазвали позиву.
После свечаног дела свећења и обраћања званица, у организацији кума библиотеке, уприличено је послужење и дружење са гостима.
{gallery}/stories/ogranci/ngajdobra/2016/svecenje{/gallery}
У знак сећања на кумство и данашњу свечаност, кум библиотеке проф. Ј. Јаничић је огранку поклонио комплет вредих књига. Кћерка учитеља Арсе, која допутовала из Београда да присуствује свечаности, такође је огранку поклонила нове књиге.
ОСВЕШТАНА БИБЛИОТЕКА У КАРАЂОРЂЕВУ
Свечаност поводом освећења библиотеке у Карађорђеву одржана је 10. јуна 2016. У простору који заузима овај огранак, свећењу су присуствовали представници МЗ Карађорђево, ОШ „Бранко Ћопић“, представници ВУ Карарађорђево, директорица Народне библиотеке „Вељко Петровић“ Ковиљка Добрић, библиотекари, чланови овог огранка и други представници локалне заједнице.
Сам чин освештења библиотеке обавио је свештеник, парох паланачки Предраг Милутиновић. Он је поздравио присутне и пожелео много прочитаних књига, а овој библиотеци много нових чланова.
Свим присутнима се обратила библиотекарка огранка Сања Убовић која је уз поздравне речи у уводном излагању образложила разлоге за давање библиотечком огранку имена Доситеја Обрадовића и истакла значај и величину његовог рада на пољу српског језика и књижевности, али и на пољу просвећивања, описмењавању и образовању нашег народа.
Цитирамо део говора: „Доситеј је умро 1911. године, достојно ожаљен у читавом српству. Вечити немирни ратник за српски род, наставио је своја путовања међу звездама. Па и данас, ослушнемо каткад, шта кажу чиста небеса, сеоска гробља и мудре воде. Јер, шта је друго наша садашњост, наша јава од чистог сна и злата, него пољубац прошлости и будућности. Јава у којој Доситеј свима, а посебно младима поручује: „Све што је материјално бива и прође. Оно непролазно је богатство духа, знање и језик сваког народа, та неугасла истина о вечном трајању и онда кад нас не буде више!“
Сања Убовић је у свом излагању поздравила и посебно се захвалила суграђанки Мири Крунић, куми библиотеке. Она је овом огранку поклонила преко 400 различитих публикација на српском и руском језику из различитих области књижевности, на чему јој је овом приликом одато признање које је заслужила својом донацијом и дугогодишњом оданошћу библиотеци.
У наставку програма присутнима се обратила директорица Народне библиотеке Ковиљка Добрић. Најпре је похвалила библиотекарку Сању Убовић која се потрудила и успела да организује ову свечаност, а која је и поред овога вредан и предан радник. Огранку је пожелела много књига и нових чланова, а присутнима је нагласила да могу бити поносни на свој огранак.
{gallery}/stories/ogranci/karadjordjevo/2016/svecenje{/gallery}
Као и увек у оваквим приликама, свој допринос свечаности дао је песник Ранко Босанчић који је специјално за ову прилику прочитао Доситејеву песму Востани Сербије, као и песме из своје збирке Рефрен за тебе.
Посебан тон целокупној свечаности дали су чланови КУД „Др Младен Стојановић“ Војислав Јовишевић, Горана Грбић и Милош Кнежевић музичким нумерама Жубор вода жуборила и Млад месече.
Запослени у Библиотеци „Вељко Петровић“ искрено се надају да ће библиотечки огранак оправдати име великог српског учитеља, реформатора и просветитеља – Доситеја Обрадовића.
Након свећења и припремљеног програма, гостима је приређен ручак у простору огранка.
СВЕЋЕЊЕ ОГРАНКА У СИЛБАШУ
Уз бројне званице, у четвртак, 28. маја 2015. године уприличена је свечаност поводом свећења огранка у Силбашу . Просторије библиотеке биле су тесне да приме све званице, госте и поштоваоце писане речи – чланове библиотеке из Силбаша. Након самог чина свећења огранка, присутнима се обратио свештеник Паја Алтер који је честитао присутнима, а свима, нарочито најмлађима, пожелео много прочитаних књига и много новог знања. Присутне је поздравила и директорица Народне библиотеке „Вељко Петровић“ Ковиљка Добрић. У свом обраћању истакла је значај и традицију свећења, кумства, значај библиотека у животу сваког места. Поздравила је и захвалила се свештенику, куму, представницима МЗ Силбаш, библиотекарки, а свим присутним гостима пожелела још много сусрета који славе књигу и читање.
У свом говору библиотекарка Душанка Папић је прочитала кратку историју села и библиотеке у Силбашу. Изнела је податак да се Силбаш се први пут помиње у историјским књигама још 1263. године, тако да су Срби живели на овим просторима и пре велике сеобе под патријархом Чарнојевићем. У 19. веку почиње и насељавање Словака. И тако, они заједно – Срби и Словаци, у добру и злу, већ два века, граде и воле свој Силбаш.
{gallery}/stories/ogranci/silbas/svecenje{/gallery}
У наставку свог излагања Д. Папић је подсетила да је прва православна црква у Силбашу подигнута је 1690. године поред садашњег гробља, а нова изграђена 1759. Прва Словачка евангелистичка црква подигнута је 1838. године. Овим су створени услови да се полако шири писменост међу најширом популацијом, да се набављају црквене књиге и чувају као највеће вредности. Цркве су одвајкада места окупљања писмених и учених људи. Прве књиге чувају се управо под окриљем цркава и њихових ризница. Много касније, према писању Бране Панина у књизи „Жариште слободе“ група младих ентузијаста у зиму те 1937. године основала Читаоницу.
Ратне године донеле су затишје у културном животу места, али је он увек успевао да одржи и подигне. Остало је забележено да су 1958. године у селу набављена три телевизора, од тога један за потребе Омладинског дома, тј. за Читаоницу. Омладина се ту окупљала, дружила и читала.
Прва књига у књигу инвентара библиотеке у Силбашу уписана је 1. августа 1963. године. Све до броја 632 уписане су затечене књиге, што показује да је библиотека, тј. организовано сакупљање књига постојало и пре тога, али о томе нема писаних података. Те сачуване књиге су из групе књижевности: романи, приповетке и бајке.
Након тога, настају времена значајног развоја библиотекарства у Силбашу. Библиотека је 1978. године припојена Народној библиотеци „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци. Књиге се редовно купују и библиотека редовно ради. У току свог постојања библиотека се више пута селила, али се вратила на место где је први пут настала Читаоница – у Дом културе.
Општина Бачка Паланка и и Народна библиотека „Вељко Петровић“ 2007. године реновирали су просторије библиотеке. Сада је она пријатан кутак који привлачи све више чланова.
Библиотека у Силбашу данас на својим полицама чува око 11000 књига, годишње упише око 450 нових чланова и организује око 60 разних сусрета, приредби, групних посета, радионица, изложби…
Овом приликом библиотекарка Д. Папић се захвала и похвалила колегиницу библиотекарку Зорану Миленковић која је увек на висини задатка, вредна, одговорна радница, а пре свега честит и племенит човек.
Обраћање присутнима Д. Папић је завршила речима да се данас на симболичан начин враћамо својим коренима и традицији – освештавамо овај простор у име неких будућих времена, у име генерација које чекају на нас.
Након овог обраћања, председница МЗ Силбаш Милица Зељковић поздравила је присутне. Месна заједница је увек настојала да подржи праве вредности и препозна све оне који доприносе напретку села. У то име, МЗ донела одлуку да се библиотеци донира плоча са називом установе. Плочу су открили кум библиотеке и председница МЗ.
Кум библиотеке Иван Перишић, песник из Силбаша, захвалио се на указаној части и поверењу. Присутне је поздравио рецитујући своју нову песму.
Девојчица Софија Мирков и најстарији члан библиотеке Нада Станков проглашене су за нај-читаоце, а као награда уручене су им вредне књиге. Директорица НБ „Вељко Петровић“ Ковиљка Добрић искористила је ову свечаност да поздрави предшколце из Парага са васпитачицом Весном Туторов и да им преда награде. Они су на међународном конкурсу, који је расписала Градска библиотека из Ниша поводом Светског дана књиге за децу, освојили прво место на ликовном конкурсу „Српска народна бајка у стрипу“.
Библиотека је понела име Силбашанина Велимира Веље Суботића, познатог српског глумца, писца и драматурга, члана Народног позоришта у Сомбору.
По старом обичају гости су послужени освећеним колачем и кољивом, а на крају свечаности госте су поздравиле чланице КУД-а „Мирослав Антић“ из Силбаша сплетом народних песама.
БИБЛИОТЕКА СА ИМЕНОМ ДР МЛАДЕНКА КУМОВИЋА
У суботу, 21. фебруара 2015. године, младеновљански парох Бранислав Спасојев је, у присуству кума библиотеке Миладина Шешума, породице Кумовић, директорке Народне библиотеке „Вељко Петровић“ Ковиљке Добрић, библиотекара, представника Музеја Војводине, ОШ „Бранко Ћопић“, Месне заједнице „Младеново“, ОЗЗ „Ловренац“, Удружења жена „Букин“ и других, по свим православним обичајима освештао просторије младеновљанске библиотеке. Након чина освећења, кум Миладин Шешум је у присусву бројних званица открио плочу са именом установе. Овом приликом директорица Библиотеке се обратила присутнима истичући важност очувања традиције свећења, истакла значај библиотечке професије и похвалила труд који је библиотекарка Сања Убовић уложила у организацију ове свечаности.
У просторијама КУД-а „Др Младен Стојановић“ одржан је културно-уметнички програм током којег је библиотекарка Сања Убовић премијерно најавила документарни филм „Завичај у срцу“ у режији Вере Бојић и Бојана Кумовића. У наставку је следио програм који су приредили чланови КУД-а. Након тога, блиотекарка је објаснила гостима одакле идеја да та установа понесе име др Младенка Кумовића.
– Др Младенко Кумовић је рођен у Доњем Равном, засеоку Лугоњска долина, у огранку Кумовићи, а одрастао је у Младенову. Дипломирао је на Филозофском факултету, а магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука у Београду. Међународну школу музеологије – ИИСОМ на Универзитету у Брну у Чешкој завршио је 1986. године. У Музеју Војводине у Новом Саду радио је до 1996. године. Објавио је књиге Педагошка функције музеја, Порекло, страдања и миграције Срба са Купреса, Јасеновац – систем усташких логора смрти, Музеји у Војводини, Музеолошко образовање у Финској, Чешкој и Србији и Црној Гори, Страдање сремских Јевреја у Холокаусту, Партизанске школе у Срему. Др Младенко Кумовић је, поред свега поменутог, и један од оснивача Удружења Срба са Купреса и покретач часописа Купрешки саборник. Заједничким радом др Младенка Кумовића и КУД-а „Младен Стојановић“ реализовано је више пројеката који су афирмисали српску традицију како у земљи, тако и у иностранству.
У знак сећања на кумство и свећење, кум библиотеке Миладин Шешум је огранку „Др Младенко Кумовић“ поклонио књиге. Након свечаности у просторијама КУД-а за све госте је приређен свечани ручак.
{gallery}/stories/ogranci/mladenovo/Svecenje{/gallery}
У ЧЕЛАРЕВУ ОСВЕШТАНА БИБЛИОТЕКА
Сеоска библиотека у Челареву поново је, након више од тридесет пет година, добила своје име „Петар Кочић“. У недељу, 29. јуна 2014. године, библиотеку је освештао презвитер Миладин Бокорац који је присутне подсетио на важност књиге и истине која се у њој крије. Библиотека је добила и свог првог кума др Горана Латковића.{gallery}/stories/ogranci/celarevo/svecenje{/gallery}
У обраћању присутнима Ковиљка Добрић, директорица НБ „Вељко Петровић“, навела је да је клица савременог библиотекарства никла управо у цркви и стога је логично да библиотека буде освештана и да донесе благослов свима који у њу долазе и њој и књигама се враћају. Библиотекарство у Челареву можемо пратити од давне 1889. године када је на иницијативу Јозефа Свенгхофера основан Католички читалачки клуб, са тада завидним фондом од око 1000 књига и 360 чланова. Исте године основан је и цивилни Читалачки клуб који је поседовао 460 томова. Након Другог светског рата Пољопривредно добро „Подунавље“ адаптира једну зграду у свом власништву да би се ту сместила библиотека са читаоницом. Библиотека се касније сели у Пролетерску улицу, у зграду у којој се налази биоскоп, а од 1991. године ова „кућа књига“ се налази у згради МЗ.
Уз присећање на све библиотекаре које је Челарево имало и уз похвале садашњој библиотекарки Данки Новаковић, директорица је изнела подататак да библиотека у Челареву тренутно има око 450 чланова и да се на годишњем нивоу прочита око 5.800 књига.
Кум библиотеке др Горан Латковић у свом обраћању похвалио је ентузијазам и преданост послу директорице Добрић. Овом приликом обећао је да ће, колико то буде у његовој моћи, помагати у даљем раду сеоској библиотеци „Петар Кочић“. Како би остало сећање на овај дан, кум је библиотеци поклонио комплет вредних књига.
Да би овај дан учинили још свечанијим, присутнима је представљена Ивана Зорић, ученица трећег разреда ОШ „Здравко Челар“. Она је добила награду за нај-читаоца јер је за годину дана прочитала више од сто књига из фондова ове библиотеке. У наставку програма гостима су своје умеће представили чланови оркестра КУД-а „Петар Кочић“, а на крају званичног дела присутни су уживали у коктелу и разговору.
СЛАВА БИБЛИОТЕКЕ У ОБРОВЦУ
Многобројни љубитељи писане речи су 26. новембра 2013. године у огранку НБ „Вељко Петровић“ у Обровцу присуствовали великој свечаности. Тог дана библиотека је добила свог заштитника и покровитеља Светог Јована Златоустог, богослова, пастира и учитеља. Библиотека од овог дана носи и своје ново име – име рођеног Обровчанина, доктора Славка Јовина, знаменитог лекара и светског путника. Званице су чинили представници Одбора МЗ, школе, КУД-а, Удружења жена, чланови породице Јовин, представници Општинске управе, библиотекари НБ „Вељко Петровић“, представници локалних медија.{gallery}/stories/ogranci/obrovac/svecenje{/gallery}
Након свечаног чина освећења библиотеке и ломљења славског колача, присутнима се обратио парох обровачки отац Мирослав Тронколовић са речима да је веома поносан што се враћамо нашој традицији, што се вратила веронаука у школе, што свештеници поново освећују културна здања, спортске хале, библиотеке…
Након тога, присутнима се обратила Душанка Папић, библиотекар у огранку НБ „Вељко Петровић“ у Обровцу пожелевши им добродошлицу. Затим је честитала и захвалила се куму Радовану Јовину што се прихватио кумства. У наставку излагања Д. Папић је упознала званице са историјом библиотеке у Обровцу. Први писани трагови воде нас у 1883. годину када је завршена изградња Католичке цркве Св. Фердинанда. Тада је формирано Католичко читалачко друштво, са књигама које су биле верског карактера и доступне ужем кругу читалаца. Пред Први светски рат формира се Немачка читаоница са књигама и верског и световног карактера. Срби су у оквиру своје парохије имали скромну, али вредну збирку књига која се налазила у оквиру Цркве Светог Пантелејмона (подигнута 1782.). Неке од тих књига и данас се чувају у парохијском дому и престављају праве раритете тог времена. Веома плодан за културни развој Обровца био је период између два рата. Године 1939. формиран је Регионални музеј школства са седиштем у Обровцу, а у оквиру музеја био је у функцији и први покретни кино пројектор. Године 1930. основан је Просветни одбор, а његов оснивач Борислав Увалић објавио је књигу са корисним поукама најширим слојевима становништва. Први послератни запис од 9. септембра 1949. године говори да је библиотека постојала и тада и да није губила континуитет у тим тешким временима. Априла, 1965. године уписана је прва књига у инвентарну књигу, а 1978. године НБ „Вељко Петровић“ умрежава свих тринаест огранака.
– Желим да се захвалим Обровцу и управи Библиотеке на части да овај огранак добије име мог оца Славка Јовина, рекла је Весна Марјанац и посветила неколико реченица биографским подацима из његовог живота. Др Славко Јовин био је први доктор историје медицине у Војводини, а оставио је иза себе 9 књига и 30 преко стручних радова и сепарата…
На крају програма ученици шестог разреда су извели кратак културно-уметнички програм. Све званице су присуствовале коктелу који је за ову прилику приредио кум библиотеке. Као успомену на овај дан, кум је поклонио библиотеци слику са мотивима обровачког атара, a МЗ Обровац даровала је таблу са натписом установе.
У ЧАСТ ЈОВАНУ ДУЧИЋУ
Огранак Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Гајдобри од четвртка, 7. новембра 2013. године, носи име песника Јована Дучића. Име му је даровао кум библиотеке Миленко Стиле Илић, а отац Новица Ракић освештао је просторије библиотеке.{gallery}/stories/ogranci/gajdobra/svecenje{/gallery}
Библиотечки огранак у Гајдобри јединствен је по томе што је у свом фонду 2001. године формирао Завичајно одељење чија грађа броји 246 публикација. Библиотекарка Далиборка Сетенчић успоставила је сарадњу са Вуковом задужбином, основаном 20. фебруара 2004. године.
Данас библиотека у Гајдобри располаже са 15.424 књиге, број уписаних чланова је 247, број прочитаних књига и сликовница је 6026, а број приновљених књига је 448. Директорица НБ Ковиљка Добрић у свом говору је честитала куму Миленку Илићу на избору личности чије име од данас носи овај огранак. Нагласила је да ћемо само с љубављу према послу у овом тешком и обеспокојавајућем времену с осећањем за Јована Дучића који својим делом сугерише да је неопходно прихватити императив јеванђељски: „Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески јер, у супротном, што је мање Бога у човеку, све је мање човека у човеку… Другим речима, пороци се потискују врлинама: зло-добрим, мржња-љубављу, гордост-смерношћу, гнев-кроткошћу…“
У свом говору директорица је поменула дугу и бурну историју Гајдобре пуну миграција, различитих култура, сплета људи и обичаја. Непосредно после Другог светског рата почело се радити на описмењавању као и другим облицима културног рада. Културни полет започиње изградњом Дома културе 1953. године. Та година се, по речима директорице, сматра и зачетком гајдобранског библиотекарства, које ове године слави 60-ту годишњицу постојања. Управо тада је су књиге нашле свој дом у центру села, у улици Невесињска број 7, где се и данас налази сеоска библиотека. Прво име ова библиотека је добила име по српском песнику Бранку Радичевићу.
После говора директорице, изведен је кратак културно-уметнички програм, а за госте припремљено послужење.
У ПИВНИЦАМА БИБЛИОТЕКА ДОБИЛА ИМЕ
Још један огранак Народне библиотеке „Вељко Петровић“ добио је своје име. Од овог октобра библиотека у Пивницама носи име „13. октобар“. Први пивнички библиотекар Хрчек је управо 13. октобра 1964. године под редним бројем 1. инвентарисао роман Теодора Драјзера „Америчка трагедија“.
На свечаности поводом овог догађаја присутним се у библиотеци обратила директорица НБ „Вељко Петровић“ Ковиљка Добрић. Искористила је прилику да љубитељима књиге помене и кратку историју места, као и историју сеоске библиотеке. Наиме, још 27. децембра 1904. године основано је Прво певачко друштво чији је оснивач био учитељ Милош Јаношка. Фонд се састојао из личне библиотеке учитеља, односно, црквених књига. 
Само месец дана касније, 27. јануара 1905. године основана је и прва читаоница под покровитељством учитеља и Црквене општине, а била је смештена у једној школској учионици.
Читаоница са 100 публикација 17. септембра 1922. године постаје саставни део новооснованог Соколског друштва – Соколска једнота.
Пре другог светског рата библиотека је бројала око 1000 књига. За време рата књиге се чувају по приватним кућама, да би се после рата поново вратиле, овога пута у новоосновану Читаоницу Културно-просветног друштва „Људевит Штур“.
Историја библиотеке у Пивницама у трајању с почетка 20-тог века пуна је сеоба и немира који су је ломили, али и снажили… Изградњом стамбених јединица за здравствене раднике, библиотека се усељава на адреси Улица Маршала Тита бр. 88, и тиме су њене сеобе коначно завршене.
Интеграција 13 библиотечких огранака 1978. године у велику заједницу око Матичне библиотеке у Бачкој Паланци показала се веома сврсисходом и корисном.
Први библиотекар у огранку у Пивницама била је Косовка Керавица, а од 2004. године ту дужност је преузела Зорица Вученов.
БИБЛИОТЕКА СА ИМЕНОМ СВЕТОГ САВЕ
Огранак Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Парагама трећи је у низу од 13 сеоских огранака који је освештан и који је добио своје име. Кум Ранко Марјанов даровао је овом огранку име „Свети Сава“.{gallery}/stories/ogranci/parage/svecenje{/gallery}
Овом приликом директорица Библиотеке Ковиљка Добрић упознала је присутне са историјом домаћина. Беседом се вратила у годину 1473. када је отворена прва школа у Старим Парагама. Први парошки библиотекар био је доктор Атанасије Влаховић, доктор филозофије, некадашњи парох сегедински, пештански и старобечејски, при цркви Православној – срској, свештеник и библиотекар. Затим се помињу доктор Радивој Петровић, рођен 1840. у Парагама и др Бошко Петровић, један од првих завичајних песника, књижевник, рођен 1869.
Православни црквени храм у Парагама поседује двадесетак црквених књига штампаних у 16. и 17. веку, што представља јединствене раритете сакупљене у монографији под називом „Културно благо при храму у Парагама“ протојереја Душана Н. Петровића.
Директорица Добрић овом приликом је подсетила присутне и на 143 године постојања НБ „Вељко Петровић“, која доследно спроводи принцип чувара и преносиоца интелектуалног наслеђа. За библиотекарсво у Бачкој Паланци значајна је и 1978. година када је наша Библиотека умрежила 13 сеоских огранака са циљем обједињавања, напретка и хода путем савремених јавних библиотека које се баве повезивањем најхуманијих тенденција друштва и његове културе.
Библиотекарсво у Парагама, са напред наведеном богатом културном историјом, ове године обележава 35-годишњицу свога рада. Директорица је подсетила да је огранак адаптиран 2007. године. У том периоду смењивали су се библиотекари: Јелена Попов, Бранка Пајкановић, Косовка Керавица, Бранка Тривуновић, а од 1989. године у Парагама ради Зорана Миленковић. Директорица је искористила прилику да честита Зорани на радном ентузијазму, креативности, љубави коју несебично уноси у посао и тако остварује активан однос са појединцима и установама у овом месту.
БИБЛИОТЕКА МИРОСЛАВА МИКЕ АНТИЋА
Деспотовачка кућа књига од 5. јула с поносом носи име нашег песника Мирослава Мике Антића. На свечаности у Деспотову присутнима се обратила Ковиљка Добрић, директорица Библиотеке. У свом говору искористила је прилику се захвали у име колектива НБ „Вељко Петровић“ и у своје лично име оцу Николи, који се благодарно и с радашћу одазвао позиву библиотекара. Овим се, по речима директорице, још једном потврдила нераскидива веза безвременог и драгоценог заједништва цркве и библиотеке. 
Корени библиотекарства у Деспотову нису дубоки. Семе је посејано 1962. године. Књига инвентара – број 1 – бележи прву инвентарисану књигу 3. новембра 1962. године. Први деспотовачки библиотекар је био Алекса Милић, а после њега Гојко Мојић. Од 1978. године у огранку ради Косовка Керавица, библиотекарка коју су истом љубављу волеле и радне колеге и чланови библиотеке.
У наставку свог излагања, директорица је подсетила присутне да је 5. фебруара 2013. године НБ „Вељко Петровић“ обележила 144 године трајања, кроз које је најжилавије одолела свим невољама које су је пратиле. Данас је ова Библиотека понос наше заједнице. У њој се води добра набавна политика, интензивирају се промоције познатих књижевних и других уметника, с приметним акцентом на локалне ствараоце, израђују се пројекти, а као партнер се учествује у пројектима других установа, с поносом је истакла директорица Добрић.
Деспотово данас насељава 1800 становника. Фебруара ове године, библиотека је адаптирана и данас је ово најлепша општинска библиотека, истакла је директорица. То је и предуслов да корисници радо долазе у библиотеку. Књижни фонд библиотеке богат је и разнолик.
За свој рад, ентузијазам креативност и љубав коју уноси у посао, директорица је похвалила књижничара Зорицу Вученов и честитала јој на успостављеној сарадњи са појединцима и установама.
Библиотека у Депотову располаже са 7840 књига, а број уписаних чланова износи 344, што значи да 19 % живља Деспотова користи услуге библиотеке.
На крају свог казивања, директорица је у име колектива Библиотеке, у име присутних и у своје лично име честитала куми библиотеке, књижевници Даници Вујков. Такође, захвалила се и директору ОЗЗ „Деспотово“, господину Марку Батићу на уступању простора.
ОСВЕЋЕНА БИБЛИОТЕКА У ТОВАРИШЕВУ
Огранак у Товаришеву освећен је 3. јуна (на дан Св.цара Константина и царице Јелене). Свечани чин освећења служила су два свештеника, а свечаности су присуствовали кумови огранка, гости из Општине, Месне заједнице, представници школе, Народне библиотеке из Бачке Паланке и деца из места. Директорица Библиотеке Ковиљка Добрић одржала је беседу у којој је говорила о историји места, библиотечком огранку у Товаришеву, подсетила на традицију свећења и кумовања.
Искористила је прилику да похвали рад књижничара Лидије Шормаз, која је својим радом задужила како своје место, тако и Народну библиотеку „Вељко Петровић“.
Директор Основне школе у Товаришеву упознао је присутне са ликом и делом протојереја Јована Протића, чије је име огранак у Товаришеву понео управо тог 3.јуна. После освећења простора библиотечког огранка и пригодних говора, одржан је и кратак културно-уметнички програм, а присутнима је послужен колач и кољиво. Кум је огранку поклонио комплет вредних књига, а за све присутне је организован свечани ручак.
На зграду у којој се налази огранак постављена је спомен-плоча у част протојереја Јована Протића.