Случајност или неки неразјашњен процес, тек у свету се на сваких сто година појављује велика епидемија која односи на хиљаде људских живота. Куга је харала 1720, колера век касније, шпанска грозница 1920, а ове године пандемија коронавирусом је у пуном јеку.
Да дуги временски периоди не мењају стање људи док проводе време у изолаији сведочи песма великог руског писца Александра Сергејевича Пушкина.
Он је 1827. године био у карантину због колере и ево шта је написао:
Дозволите ми драга браћо, сестре, суграђани и сви земљаци, да Вам из карантина честитам велики пролећни празник!
Све ће отићи и све ће проћи,
отићи ће све бриге и паника,
опет ће путеви постати равни
и вртови ће опет бити пуни цвећа.
Позовимо у помоћ разум,
Победимо болест силом знања,
И дане тешког испита
преживимо као једна породица!
Постаћемо чишћи и мудрији
не подлегли мраку и страху.
Уздигнимо се духом и постаћемо
ближи и бољи једни према другима!
И нека се за празничним столом
Сви опет радујемо Животу,
И нека и на овај дан Свевишњи
пошаље комад среће у сваки дом!
А.С. Пушкин 1827 г.