У Галеријском простору Народне библиотеке “Вељко Петровић” 6. јула одржано је вече посвећено књизи “Одрођени књижевник”. Реч је о публикацији једног од наших најугледнијих социолога културе проф. др Зорану Аврамовићу. Он је у својој књизи систематским критичким приступом анализирао политичке, идеолошке и националне ставове седморице савремених српских писаца о српском народу у српско-југословенској стварности у периоду тридест година (1990-2020).
О књизи чији је лајт мотив мисао Милоша Црњанског да “…нигде у свету не говори се о нама тако ружно као код нас. Што је горе, нигде на свету не дозвољава се тако олако другоме да то чини као код нас”, поред аутора, говорили су филозоф Драгомир Којчић и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Гости на промоцији, дајући своје мишљене о обрађеној теми, подсетили да српско друштво почива на два стуба: један је црква, други је језик, односно, књижевност. Указали су на традицију да се српски писац одувек на неки начин мешао у политичку стварност државе и друштва и као такав имао велику улогу у креирању друштвеног и културног ентитета. Проблем настаје оног тренутка када исплива потреба да се српска култура негира и то управо од стране појединих писаца. Ови књижевници који би требало да имају значајну улогу у обликовању јавног живота Србије и српског народа, приказују стварност у негативном контексту. Они о истим друштвено-политичким чињеницама мисле на драстично опречан начин, при чему не скривају разлике у схватањима, док се кривица приписује само једној страни. Аутор књиге проф. др Зоран Аврамовић сматра да су поједини писци политички ангажовани, те су и њихова дела прожета политичким идејама погубним за националне интересе српског народа. У периоду протеклих пет година, аутор је анализирао 27 књига појединих савремених писаца (углавном политичког садржаја) кроз однос књижевника и њиховог политичког ангажовања.
Закључак који се наметнуо после исцрпних излагања гостију говори у прилог томе да демократско друштво дозвољава право и слободу да се мисли и пише без икакве репресалије. Против таквих ставова који нама као друштву и ентитету донесе штету може се борити само књигом на књигу, речју на реч: озбиљно, аргументовано и стручно се супротставити онима који шкоде српској култури и српској нацији. Принципијелна борба народа за националне интересе и српске културне вредности је борба за права и будућност књижевника који неће изневерити поштовање достојне и обавезујуће прошлости.
